| |
Пословник о раду Уставног суда
(«Службени гласник РС» бр. 24/2008, исправка «Службени гласник РС» бр. 27/2008)
I ОСНОВНE ОДРЕДБЕ
II ОРГАНИЗАЦИЈА УСТАВНОГ СУДА
III ИЗБОР И РАЗРЕШЕЊЕ ПРЕДСЕДНИКА
IV НАЧИН РАДА УСТАВНОГ СУДА
V ПОСТУПАК ПРЕД УСТАВНИМ СУДОМ
VI ЈАВНОСТ РАДА УСТАВНОГ СУДА
VII ПРОГРАМ, ПЛАН И ПРЕГЛЕД РАДА УСТАВНОГ СУДА
VIII ОСТАЛЕ ОДРЕДБЕ
IX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
На основу члана 10. Закона о Уставнoм суду ("Службени гласник Републике Србије", број 109/07), Уставни суд, на седници одржаној 28. фебруара 2008. године, донео је
ПОСЛОВНИК О РАДУ УСТАВНОГ СУДА
Предмет Пословника
Члан 1.
Овим пословником се ближе уређује, у складу са Уставом и законом, организација, начин рада, поступак пред Уставним судом и друга питања од значаја за рад Суда.
Обележја Уставног суда
Члан 2.
Седиште Уставног суда је у Београду.
Назив и седиште Уставног суда истичу се на видном месту судске зграде.
Застава Републике Србије истиче се у просторији у којој Уставни суд заседа.
Уставни суд има печат, у складу са законом.
Уставни суд може имати знак (лого) чији се облик, садржина и начин употребе уређују актом Уставног суда.
Имунитет судије Уставног суда
Члан 3.
Судија Уставног суда ужива имунитет од дана ступања на дужност до дана престанка дужности судије.
Судија Уставног суда не може бити позван на кривичну или другу одговорност за изражено мишљење или гласање у вршењу судијске дужности.
Судија Уставног суда који се позвао на имунитет не може бити притворен, нити се против њега може водити кривични или други поступак у коме се може изрећи казна затвора, без одобрења Уставног суда.
Судија Уставног суда који је затечен у извршењу кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању дужем од пет година може бити притворен без одобрења Уставног суда.
У кривичном или другом поступку у коме је успостављен имунитет судије Уставног суда, не теку рокови прописани за тај поступак.
Непозивање судије Уставног суда на имунитет не искључује право Уставног суда да успостави имунитет.
Уставни суд одлучује о имунитету судије Уставног суда на првој наредној седници од дана пријема захтева за одлучивање о имунитету судије.
Судија Уставног суда о чијем се имунитету расправља не може учествовати у гласању.
II ОРГАНИЗАЦИЈА УСТАВНОГ СУДА
1. Седница Уставног суда
Састав седнице
Члан 4.
Седницу Уставног суда чине председник, заменик председника и судије Уставног суда.
Делокруг рада
Члан 5.
На седници Уставни суд одлучује о питањима из своје надлежности утврђене Уставом.
Поред одлучивања о питањима из става 1. овог члана, Уставни суд, на седници, у складу са Законом о Уставном суду (у даљем тексту: Закон) и другим законом:
- доноси опште акте из своје надлежности;
- доноси годишњи програм рада и планове рада Уставног суда и усваја годишњи преглед рада Уставног суда;
- образује стална и повремена радна тела Уставног суда и бира председнике и чланове сталних и повремених радних тела и одређује њихове секретаре;
- одлучује о успостављању сарадње са другим уставним судовима и међународним организацијама;
- утврђује предлог годишњег финансијског плана Уставног суда, доноси план извршења буџета, годишњи извештај о извршењу буџета и план јавних набавки;
- доноси акт о разврставању радних места и послова у Стручној служби Уставног суда и одређивању положаја;
- доноси правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Стручној служби Уставног суда и кадровски план;
- одлучује о правима, обавезама и одговорностима председника, заменика председника и судија Уставног суда, у складу са Уставом и законом;
- поставља секретара и заменика секретара Уставног суда, као и друге државне службенике на полoжају у Стручној служби Уставног суда;
- одлучује о правима, обавезама и одговорностима државних службеника на положају у Стручној служби Уставног суда, у складу са законом;
- доноси акт о обележавању уставносудских предмета;
- именује председника и чланове Жалбене комисије Уставног суда;
- одлучује о другим питањима утврђеним законом, овим пословником и другим актима Уставног суда.
2. Председник, заменик председника и судије Уставног суда
Председник Уставног суда
Члан 6.
Председник Уставног суда, поред права и дужности утврђених Законом: представља Уставни суд пред државним органима Републике Србије, другим домаћим и међународним органима и организацијама; стара се о очувању самосталног и независног положаја Суда; организује рад Суда; одређује судије за дежурство када је то неопходно ради обављања послова из надлежности Суда; потписује опште и друге акте Суда; доноси појединачне акте, у складу са законом; наредбодавац је за располагање финансијским средствима; разматра притужбе странака на рад Суда; одлучује о правима и дужностима државних службеника и намештеника у Стручној служби Уставног суда, у складу са законом; одлучује у поступку јавне набавке мале вредности, у складу са актом Суда; одобрава службена путовања у иностранство; обавља и друге послове одређене законом, овим пословником и другим актима Суда.
Председник Уставног суда може пренети заменику председника одређене послове из своје надлежности.
Председник Уставног суда се одређује и за судију известиоца, у складу са одлуком Уставног суда.
Заменик председника Уставног суда
Члан 7.
Заменик председника Уставног суда замењује председника у случају спречености или одсутности.
Заменик председника Уставног суда врши функцију председника Уставног суда и у случају кад председник Уставног суда није изабран.
Најстарији судија
Члан 8.
Када заменик председника Уставног суда није изабран, односно када је одсутан или спречен да замењује председника Уставног суда, дужности из члана 7. овог пословника обавља најстарији судија Уставног суда.
Судија Уставног суда
Члан 9.
Судија Уставног суда: учествује у раду и одлучивању Уставног суда; известилац је и предлагач одлуке у предмету у којем је одређен за судију известиоца; израђује нацрт одлуке, односно решења за Редакциону комисију у предмету у којем је био судија известилац; предлаже покретање поступка за оцењивање уставности и законитости; предлаже да Суд поново размотри донету одлуку, у складу са овим пословником; учествује у раду комисија, одбора и других радних тела Суда; прибавља стручна мишљења о питањима од значаја за обраду предмета; прати и проучава појаве од интереса за остваривање уставности и законитости и даје иницијативу Суду за проучавање одређеног питања или предузимање одговарајућих мера; обавља и друге послове од значаја за рад и одлучивање Суда.
Службена легитимација
Члан 10.
Председник, заменик председника и судија Уставног суда имају службену легитимацију.
Облик и садржину легитимације из става 1. овог члана утврђује Уставни суд.
Службена легитимација се по престанку дужности враћа Уставном суду.
Службена одећа
Члан 11.
Судија Уставног суда има службену одећу, чији се изглед и начин коришћења уређују актом Уставног суда.
3. Секретар и заменик секретара Уставног суда
СекретарУставног суда
Члан 12.
Секретар Уставног суда: руководи радом Стручне службе Уставног суда; помаже председнику Уставног суда у организовању и припремању седница Суда; стара се о изради и достављању материјала потребних за рад и одлучивање Суда и његових радних тела; стара се и одговоран је за извршавање закључака Суда; стара се о објављивању аката Суда; стара се о примени закона и овог пословника у оквиру својих овлашћења; учествује у припреми предлога програма, планова рада и годишњег прегледа рада Суда, прати њихово извршавање и о томе извештава Суд; стара се о припреми и извршењу аката о финансијском пословању Суда; стара се о обезбеђењу и унапређењу услова за рад Суда и његових радних тела; обавља и друге послове у складу са законом и актима Суда, као и послове по налогу, односно овлашћењу председника Уставног суда.
Заменик секретара Уставног суда
Члан 13.
Секретар Уставног суда има заменика.
Заменик секретара Уставног суда замењује секретара у случају спречености или одсутности и обавља друге послове утврђене актом Уставног суда, као и друге послове по налогу, односно овлашћењу председника Уставног суда.
Постављење и разрешење секретара и заменика секретара
Члан 14.
Уставни суд, у складу са законом, поставља и разрешава секретара и заменика секретара Уставног суда, већином гласова свих судија.
Иницијативу за покретање поступка за разрешење секретара, односно заменика секретара може поднети председник, радно тело или судија Уставног суда.
4. Стручна служба Уставног суда
Послови Стручне службе
Члан 15.
У Стручној служби Уставног суда обављају се послови стручне обраде уставноправних питања из надлежности Уставног суда и други са њима повезани послови, као и правни, финансијски, административни и други општи послови за потребе Суда.
Уставни суд разматра годишњи извештај о раду Стручне службе, који подноси секретар Уставног суда.
Организација Стручне службе
Члан 16.
Стручну службу Уставног суда чине:
1. Служба за послове из надлежности Уставног суда;
2. Служба председника Уставног суда;
3. Служба за опште и финансијске послове.
У службама из става 1. овог члана могу се образовати уже организационе јединице, у складу са актом Уставног суда.
Службама из става 1. овог члана руководе државни службеници на положају.
Актом Уставног суда утврђује се које послове из делокруга Стручне службе, у складу са законом, обављају државни службеници на положају.
Обрађивач предмета
Члан 17.
Стручну обраду предмета из надлежности Уставног суда, у складу са овим пословником, врше државни службеници у Стручној служби Уставног суда (у даљем тексту: обрађивач предмета).
Обрађивач предмета: учествује у предузимању радњи у претходном поступку пред Уставног судом; учествује у изради реферата и предлога одлука; учествује у припреми нацрта одлука за Редакциону комисију; учествује у раду сталних и повремених радних тела Суда; самостално води поступак по поднесцима из члана 104. овог пословника и обавља друге стручне послове утврђене актом Уставног суда.
III ИЗБОР И РАЗРЕШЕЊЕ ПРЕДСЕДНИКА И ЗАМЕНИКА ПРЕДСЕДНИКА УСТАВНОГ СУДА, УТВРЂИВАЊЕ ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА РАЗРЕШЕЊЕ СУДИЈЕ УСТАВНОГ СУДА
1. Поступак избора и разрешења председника и заменика председника Уставног суда
Покретање поступка избора председника Уставног суда
Члан 18.
Уставни суд доноси одлуку о покретању поступка избора председника Уставног суда најкасније 30 дана пре истека мандата председника Уставног суда.
У случају престанка функције председника Уставног суда пре истека периода на који је изабран, одлуку из става 1. овог члана Уставни суд доноси на првој редовној седници по престанку функције.
Поступак из ст. 1. и 2. овог члана окончаће се најкасније у року од 30 дана од дана доношења одлуке Уставног суда о покретању поступка.
Предлагање кандидата
Члан 19.
Образложени предлог кандидата за избор председника Уставног суда, у складу са законом, подноси се председнику Уставног суда у писаном облику, потписан од стране предлагача.
Утврђивање листе кандидата
Члан 20.
Уставни суд утврђује листу кандидата за председника Уставног суда и образује комисију за спровођење поступка гласања.
Комисија из става 1. овог члана има председника и два члана који се бирају из реда судија Уставног суда који нису кандидати за председника.
Гласање
Члан 21.
Гласање о предложеним кандидатима за председника Уставног суда спроводи се путем гласачких листића, заокруживањем редног броја испред имена кандидата и убацивањем листића у гласачку кутију.
Комисија утврђује резултате гласања и о томе сачињава записник.
Записник из става 2. овог члана доставља се председнику Уставног суда, ради саопштавања резултата гласања на редовној седници Суда.
Понављање поступка гласања и избора
Члан 22.
Када је за председника Уставног суда предложен један кандидат који не добије потребну већину гласова, поступак избора председника се понавља у целини, у року који одреди Уставни суд.
Када су за председника Уставног суда предложена два кандидата, од којих ниједан у првом кругу гласања не добије потребну већину гласова, гласање се понавља. У другом кругу гласа се о кандидату који је у првом кругу добио већи број гласова.
Када је за председника Уставног суда предложено више од два кандидата, од којих ниједан у првом кругу гласања не добије потребну већину гласова, гласање се понавља. У другом кругу гласа се о два кандидата која су у првом кругу добила највећи број гласова, односно о кандидатима који су у првом кругу добили једнак највећи број гласова.
Поновљено гласање из ст. 2. и 3. овог члана обавља се најкасније у року од седам дана од дана претходног гласања. Ако у поновљеном гласању ниједан од кандидата не добије потребну већину гласова, поступак избора председника Уставног суда се понавља у целини.
Разрешење председника Уставног суда
Члан 23.
Поступак разрешења председника Уставног суда покреће се на образложени предлог најмање троје судија и мора се спровести у року од 15 дана од дана подношења предлога.
Одлука о разрешењу председника Уставног суда доноси се већином гласова свих судија Уставног суда.
На поступак разрешења из става 1. овог члана, сходно се примењују одредбе овог пословника о поступку избора председника Уставног суда.
Избор и разрешење заменика председника Уставног суда
Члан 24.
На избор и разрешење заменика председника Уставног суда сходно се примењују одредбе овог пословника о избору и разрешењу председника Уставног суда.
2. Утврђивање испуњености услова за разрешење судије Уставног суда
Поступак за утврђивање испуњености услова за разрешење судије Уставног суда
Члан 25.
Председник Уставног суда заказује седницу Суда за утврђивање испуњености услова за разрешење судије Уставног суда, у року од седам дана од дана пријема захтева овлашћеног предлагача за избор, односно именовање судије.
Ако је покренут поступак за разрешење судије који је председник Уставног суда, седницу из става 1. овог члана заказује и њоме руководи заменик председника Уставног суда.
За седницу из става 1. овог члана затражиће се писмено изјашњење судије у односу на кога је покренут поступак разрешења.
Ради прибављања потребне документације, података и обавештења од значаја за одлучивање о испуњености услова за разрешење судије Уставног суда, Суд може образовати посебну комисију. Актом о образовању комисије утврђују се састав, задаци комисије и рокови за њихово извршење.
Уставни суд не може донети одлуку о испуњености услова за разрешење судије пре него што се судији омогући изјашњење. Уколико се судија не изјасни у остављеном року, Уставни суд ће наставити поступак.
У доношењу одлуке о испуњености услова за разрешење судије Уставног суда не учествује судија у односу на кога је покренут поступак за разрешење.
Одлука Уставног суда о испуњености услова за разрешење судије Уставног суда доставља се овлашћеном предлагачу, Народној скупштини и судији у односу на кога је покренут поступак за разрешење.
Удаљење судије Уставног суда
Члан 26.
У току поступка за утврђивање испуњености услова за разрешење, Уставни суд може донети одлуку о удаљењу судије Уставног суда са дужности.
У доношењу одлуке о удаљењу не учествује судија чије је удаљење предложено.
На заказивање и руковођење седницом на којој се одлучује о удаљењу председника Уставног суда сходно се примењује одредба члана 25. став 2. овог пословника.
Ако Уставни суд утврди да нису испуњени услови за разрешење судије Уставног суда, одлука о удаљењу судије престаје да важи.
Ако Уставни суд утврди да су испуњени услови за разрешење судије Уставног суда, одлука о удаљењу судије остаје на снази до доношења одлуке о разрешењу судије Уставног суда.
Иницијатива за покретање поступка за разрешење судије Уставног суда
Члан 27.
Иницијативу за покретање поступка за разрешење судије Уставног суда може да поднесе Уставни суд.
Образложен предлог за подношење иницијативе из става 1. овог члана, у писаном облику, могу дати председник, радно тело или најмање троје судија Уставног суда.
О предлогу из става 2. овог члана Уставни суд одлучује најкасније у року од 30 дана од дана подношења предлога.
IV НАЧИН РАДА УСТАВНОГ СУДА
Облици рада
Члан 28.
Рад Уставног суда одвија се на седницaма Уставног суда и радних тела Суда.
Седнице Уставног суда из става 1. овог члана су: редовна, радна и припремна седница.
Уставни суд образује комисије као стална радна тела (у даљем тексту: сталне комисије).
Уставни суд образује и одборе за уставне жалбе као стална радна тела.
Уставни суд може да образује и повремена радна тела.
1. Седнице Уставног суда
Редовна седница
Члан 29.
На редовној седници Уставни суд одлучује о питањима из члана 5. овог пословника.
Редовна седница Уставног суда одржава се у седишту Уставног суда, по правилу, једном недељно.
Седница из става 1. овог члана може се одржати и ван седишта Уставног суда, када то Суд одлучи.
Радна седница
Члан 30.
На радној седници Уставног суда разматрају се уставноправна питања садржана у предметима који су предложени за дневни ред редовне седнице Уставног суда и друга питања која су од значаја за рад и одлучивање Суда.
Радну седницу која се одржава, по правилу, једном недељно, заказује председник Уставног суда по сопственој иницијативи, по закључку Суда, на захтев радног тела или судије Уставног суда.
Уз захтев за сазивање радне седнице достављају се одговарајући материјали и друга документација неопходна за рад.
О припреми материјала за радну седницу стара се секретар Уставног суда.
У раду радне седнице учествује и секретар Уставног суда, а по потреби и други државни службеници.
Записник са радне седнице води секретар Уставног суда.
Припремна седница
Члан 31.
Ради разјашњења стања ствари у предмету, Уставни суд може одржати припремну седницу.
Припремну седницу заказује председник Уставног суда по сопственој иницијативи, на предлог судије известиоца или по закључку Уставног суда.
На припремној седници Уставни суд утврђује потребу одржавања јавне расправе или консултативног састанка, рок и датум одржавања и учеснике које треба позвати на јавну расправу или консултативни састанак.
У раду припремне седнице учествују и секретар Уставног суда и обрађивач предмета, а по потреби и други државни службеници.
За припремну седницу судија известилац припрема реферат о спорном питању и, по потреби, предлаже одржавање јавне расправе или консултативног састанка.
Записник са припремне седнице води обрађивач предмета.
2. Радна тела Уставног суда
а) Стална радна тела
Сталне комисије
Члан 32.
Сталне комисије Уставног суда су:
1. Редакциона комисија;
2. Комисија за праћење остваривања уставности и законитости;
3. Комисија за организациона и финансијска питања.
Сталне комисије Уставног суда имају председника и три члана.
Председник и чланови сталних комисија бирају се из реда судија Уставног суда, на време од три године и по истеку тог времена могу бити поново бирани за чланове исте комисије.
У случају спречености или одсутности, председника комисије замењује члан комисије по азбучном реду презимена.
Секретаре сталних комисија одређује Уставни суд из реда државних службеника на положају.
Редакциона комисија
Члан 33.
Редакциона комисија: утврђује коначан текст одлука и решења Уставног суда, а по закључку Уставног суда и других аката које доноси Суд; предлаже Суду преиспитивање аката Суда пре њиховог отправљања из Суда, када оцени да за то постоје разлози; разматра питања у вези са методологијом израде аката Суда, као и издавањем билтена и других публикација Суда.
Комисија за праћење остваривања уставности и законитости
Члан 34.
Комисија за праћење остваривања уставности и законитости: прати и проучава прописе, питања и појаве од интереса за остваривање и заштиту уставности и законитости и у вези са тим даје предлоге Уставном суду ради разматрања, заузимања ставова и утврђивања предлога и мишљења; организује саветовања и састанке у Уставном суду и учешће Суда на саветовањима и састанцима; даје Суду предлог тумачења одредаба овог пословника.
Комисија за организациона и финансијска питања
Члан 35.
Комисија за организациона и финансијска питања: прати и проучава организацију и начин рада Уставног суда и његових радних тела и о томе даје Суду одговарајуће предлоге; утврђује нацрт годишњег финансијског плана, предлог плана извршења буџета и предлог годишњег извештаја о извршењу буџета; утврђује предлоге аката о правима, обавезама и одговорностима председника и судија Уставног суда и државних службеника и намештеника у Стручној служби Уставног суда; утврђује предлог акта о разврставању радних места и послова у Стручној служби Уставног суда и о одређивању положаја; утврђује предлог правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Стручној служби Уставног суда; разматра предлоге за постављења државних службеника на положаје; разматра питања техничко-технолошког унапређења рада Суда и о томе даје Суду предлоге и мишљења; утврђује предлог кадровског плана; утврђује предлог плана јавних набавки; разматра питања која се односе на обезбеђивање и коришћење буџетских средстава и обезбеђивање других услова за рад Суда.
Одбори за уставне жалбе
Члан 36.
Одбори за уставне жалбе Уставног суда су:
1. Одбор за уставне жалбе из области кривичног права;
2. Одбор за уставне жалбе из области грађанског права;
3. Одбор за уставне жалбе из области управног права.
Уставни суд може образовати и друге одборе за уставне жалбе.
Одбори за уставне жалбе имају председника и два члана.
Председник и чланови одбора за уставне жалбе бирају се из реда судија Уставног суда на време од три године и по истеку тог времена могу бити поново бирани за чланове истог одбора.
У случају спречености или одсутности, председника одбора замењује члан одбора по азбучном реду презимена, а одсутног члана замењује члан другог одбора према распореду који се утврђује годишњим планом рада.
Секретари одбора за уставне жалбе одређују се из реда државних службеника на положају.
Делокруг рада одбора за уставне жалбе
Члан 37.
Одбор за уставне жалбе разматра предлог одлуке судије известиоца сачињен у предмету по уставној жалби и даје мишљење о предлогу.
б) Повремена радна тела
Образовање повремених радних тела
Члан 38.
Повремена радна тела Уставни суд образује одлуком, којом се утврђују састав и задаци радног тела.
V ПОСТУПАК ПРЕД УСТАВНИМ СУДОМ
1. Пријем поднесака и распоређивање предмета
Пријем и евидентирање поднесака
Члан 39.
Пoднесци упућени Уставном суду примају се и евидентирају у писарници, према астрономском рачунању времена.
Предлог, захтев, уставна жалба и други акт којим се покреће поступак, односно иницијатива, не може се изјавити усмено на записник код Уставног суда.
Поднесци и прилози се предају Уставном суду у три примерка.
Електронска пошта, писмена достављена телефаксом и телеграми упућени Уставном суду, не сматрају се поднесцима којима се покреће поступак, односно иницира покретање поступка пред Уставним судом.
Распоређивање предмета
Члан 40.
Судски предмети распоређују се судији известиоцу према редоследу пријема и врсти уставносудског поступка, врсти оспорених аката и азбучном реду презимена судија.
Предлог за одређивање судије известиоца, према критеријумима из става 1. овог члана, као и обрађивача предмета, припрема секретар Уставног суда у форми информације о примљеним предметима, по правилу, за период од седам дана. Информацију усваја Уставни суд на редовној седници.
Предлог судије известиоца или секретара Уставног суда за спајање и раздвајање захтева из већ образованих предмета, подноси се Суду на усвајање информацијом из става 2. овог члана.
Изузетно од става 1. овог члана, Уставни суд може извршити промену судије известиоца у случају када је судија известилац дуже времена одсутан, односно када је учествовао у припреми или доношењу акта, односно предузимању радње која је оспорена пред Судом.
Распоређивање предмета у појединим поступцима
Члан 41.
У поступцима за оцену уставности закона пре његовог проглашења, за одлучивање у изборним споровима, у поступку одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике, као и у поступку одлучивања о уставној жалби која захтева хитно поступање Уставног суда, секретар Уставног суда, непосредно по пријему акта о покретању поступка, припрема информацију сагласно критеријумима утврђеним у члану 40. став 1. овог пословника и доставља је председнику Уставног суда на усвајање.
Председник Уставног суда, по пријему информације из става 1. овог члана, без одлагања одређује судију известиоца и обрађивача предмета и о томе обавештава судије Уставног суда.
Спајање и раздвајање предмета
Члан 42.
Када постоји више предлога, односно иницијатива за оцену уставности истог закона или уставности и законитости другог општег акта, Уставни суд ће, по правилу, спојити све предлоге, односно иницијативе и по њима водити јединствен поступак и донети једну одлуку.
У случају из става 1. овог члана касније примљени предлози, односно иницијативе, спајају се са раније приспелим предлогом, односно иницијативом, ако по њима до тада Уставни суд није одлучивао. У случају спајања, предлози, односно иницијативе задржавају бројеве под којима су евидентирани у уписнику предмета, а поступак се води под бројем првог формираног предмета.
Ако се предлогом, односно иницијативом оспорава више општих аката истог или различитих доносилаца, или ако различита правна природа односа регулисаних оспореним општим актом отежава заједничко разматрање и одлучивање, Уставни суд може раздвојити поступак по односним општим актима, односно правним питањима.
Одредбе ст. 1. до 3. овог члана сходно се примењују и у другим поступцима пред Уставним судом.
2. Ток поступка
а) Претходни поступак
Радње у претходном поступку
Члан 43.
У претходном поступку пред Уставним судом: проверава се испуњеност процесних претпоставки за покретање поступка, вођење поступка и одлучивање; прикупљају се потребни подаци, обавештења и документа; доставља се акт о покретању поступка, односно иницијатива на одговор или мишљење.
Претходни поступак води судија известилац, коме у вођењу поступка и предузимању радњи помаже обрађивач предмета.
Претходно испитивање поднеска
Члан 44.
Када су предлог, уставна жалба, захтев или други акт којим се покреће поступак пред Уставним судом, односно иницијатива, неразумљиви, непотпуни, не садрже податке неопходне за вођење поступка или имају друге недостатке који онемогућавају поступање у предмету, Суд ће од подносиоца затражити да, у року од 15 дана, отклони недостатке и упозориће га на последице пропуштања утврђене Законом.
Ако недостатак буде отклоњен у остављеном року, сматраће се да је акт из из става 1. овог члана поднет Уставном суду оног дана када је први пут био поднет.
Достављање на одговор
Члан 45.
Ако су испуњене процесне претпоставке за покретање, односно вођење поступка, Уставни суд ће, након претходног испитивања поднеска, акт којим се покреће поступак, односно иницијативу, доставити на одговор или мишљење доносиоцу оспореног акта и одредити рок за давање одговора, односно мишљења.
На захтев доносиоца оспореног акта, Суд може да продужи рок за достављање одговора, односно мишљења, ако за то постоје оправдани разлози.
Ако одговор, односно мишљење не буде достављено у остављеном року, Суд може наставити поступак.
Реферат и предлог одлуке
Члан 46.
После испитивања предлога, захтева, другог акта којим се покреће поступак пред Уставним судом, односно иницијативе, пријема одговора, односно мишљења доносиоца оспореног акта или истека рока за њихово достављање, као и прикупљања потребних података, обавештења и докумената од значаја за одлучивање Суда, судија известилац припрема реферат и доставља га председнику Уставног суда.
Реферат из става 1. овог члана, по правилу, садржи: назив, односно име подносиоца; дан пријема захтева; садржину захтева; садржину одредаба општег акта чија се уставност, односно законитост оспорава, односно садржину оспореног појединачног акта или радње; утврђено чињенично и правно стање у предмету; обраду уставноправног питања; стручна и друга мишљења уколико су у току поступка прибављена и предлог за одлучивање.
Уз реферат и предлог одлуке прилаже се: предлог, други поднесак којим се покреће поступак, односно иницијатива; одговор, односно мишљење доносиоца оспореног акта; аутентичан текст оспорене одредбе општег акта, односно оспорени појединачни акт; друга прибављена документација од значаја за одлучивање и одредбе аката у односу на које се врши оцена.
У поступку по уставној жалби и другим жалбама из надлежности Уставног суда, судија известилац припрема предлог одлуке, који са документацијом од значаја за одлучивање Уставног суда доставља председнику Уставног суда.
Реферат и предлог одлуке припремљен за седницу Уставног суда не може се дати на увид јавности пре одлучивања на седници Уставног суда.
б) Расправљање и одлучивање
1) Јавна расправа
Заказивање јавне расправе
Члан 47.
Јавну расправу заказује и њом руководи председник Уставног суда.
Писмени позив за јавну расправу доставља се учесницима у поступку и другим позваним лицима, најкасније осам дана пре одржавања јавне расправе.
Изузетно, Уставни суд може одредити и краћи рок за достављање писмених позива.
Позив за јавну расправу
Члан 48.
У позиву за јавну расправу наводи се предмет јавне расправе, датум и место одржавања јавне расправе.
За јавну расправу судија известилац припрема реферат који се доставља учесницима у поступку и другим лицима која су позвана на јавну расправу.
Реферат из става 2. овог члана садржи нарочито: садржину захтева из акта о покретању поступка; садржину одредбе општег акта чија се уставност, односно законитост оспорава; уставноправна питања која су предмет расправе; стручна и друга мишљења уколико су у току поступка прибављена.
Ток јавне расправе
Члан 49.
Председник Уставног суда објављује предмет јавне расправе и констатује присуство учесника у поступку и других позваних лица, а након тога даје реч судији известиоцу.
На јавној расправи судија известилац излаже уставноправна питања у вези са поднетим захтевом, не износећи предлог одлуке.
После излагања судије известиоца, учесници у поступку износе и образлажу мишљења и чињенице од интереса за разјашњење стања ствари.
У току јавне расправе судије Уставног суда, без изношења свог мишљења, могу постављати питања и тражити разјашњења од учесника у поступку и других позваних лица о ствари која је предмет јавне расправе.
Одржавање реда на јавној расправи
Члан 50.
О одржавању реда на јавној расправи стара се председник Уставног суда.
Учеснику у јавној расправи који злоупотребљава реч на јавној расправи, председник Уставног суда може, после опомене, одузети реч, односно може удаљити учесника или друго присутно лице које омета ред на јавној расправи.
Записник са јавне расправе
Члан 51.
Ток седнице тонски се снима или записује на други одговарајући начин.
Записник на основу тонског снимка, односно записа, сачињава обрађивач предмета.
Тонски снимак, односно запис, чини саставни део записника.
2) Консултативни састанак
Заказивање консултативног састанка
Члан 52.
У току поступка, пре коначног одлучивања, Уставни суд може да одржи консултативни састанак о питањима од значаја за одлучивање у предмету.
Консултативни састанак, на предлог судије известиоца или по сопственој иницијативи, заказује и њиме руководи председник Уставног суда.
На консултативни састанак позивају се представници органа и организација, научни, јавни и други стручни радници.
Консултативном састанку, ако то Уставни суд одлучи, могу присуствовати и учесници у поступку.
Састанак из става 1. овог члана може одржати и само судија известилац, по одобрењу председника Уставног суда.
Учесницима консултативног састанка се, најкасније осам дана пре његовог одржавања, доставља писмени позив и реферат о уставноправном питању које је предмет састанка, са потребним прилозима.
О току консултативног састанка обрађивач предмета саставља записник, сходно одредбама члана 51. овог пословника.
3) Ток поступка на седници
Сазивање и одржавање седнице
Члан 53.
Седницу Уставног суда сазива председник Уставног суда по сопственој иницијативи, по закључку Уставног суда, на захтев радног тела или најмање троје судија Уставног суда.
Судија који је спречен да присуствује седници Уставног суда дужан је да о томе обавести председника Уставног суда и наведе разлоге спречености.
Позив за седницу
Члан 54.
Позив за седницу, заједно са предлогом дневног реда, одговарајућом уставносудском документацијом и осталим радним материјалима, доставља се судијама, најкасније пет дана пре одржавања седнице Уставног суда.
Позив са прилозима из става 1. овог члана доставља се и секретару Уставног суда и државним службеницима који обављају послове из надлежности Уставног суда.
Рок из става 1. овог члана може бити краћи у поступку за оцену уставности закона пре његовог проглашења, поступку одлучивања о изборним споровима, поступку одлучивања о уставној жалби која захтева хитно поступање Суда и поступку одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике.
Утврђивање и усвајање дневног реда
Члан 55.
Председник Уставног суда отвара седницу и утврђује да ли је присутан потребан број судија за рад и одлучивање Уставног суда.
Судија Уставног суда који је спречен да присуствује седници може о предложеном дневном реду и предмету о коме се одлучује дати писмено мишљење које ће бити прочитано на седници Уставног суда.
Сваки судија има право да предложи измену дневног реда који је предложен у позиву за седницу, уз усмено образложење предлога, о чему Уставни суд одлучује већином гласова свих судија.
О образложеном предлогу судије да се из предложеног дневног реда изостави предмет у коме је судија известилац, не расправља се и не гласа, него се записнички утврђује да је предмет изостављен из дневног реда на предлог судије известиоца и одређује рок у којем ће се предмет поново доставити председнику Уставног суда ради одлучивања на седници.
Дневни ред је усвојен када се за њега изјасни већина од укупног броја судија Уставног суда.
Излагање судије известиоца
Члан 56.
По усвајању дневног реда, председник Уставног суда даје реч судији известиоцу у предмету.
На седници Уставног суда судија известилац може допунити, односно изменити предлог у реферату.
Председник Уставног суда има право да упозори судију на дужину усменог излагања о предмету.
Расправа о предмету
Члан 57.
Након излагања судије известиоца, председник Уставног суда отвара расправу о предмету.
По завршетку расправе о предмету, председник Уставног суда утврђује предлоге који су изнети у расправи и позива судију известиоца да се о њима изјасни.
Предлог који судија известилац прихвати сматра се саставним делом његовог предлога.
Начин одлучивања
Члан 58.
По закључењу расправе Уставни суд одлучује гласањем у нејавном делу седнице.
Гласање о сваком предлогу врши се дизањем руке "за" или "против" предлога.
На предлог председника, односно судије Уставног суда, Суд може одлучити да се гласа поименичним изјашњавањем судија ''за'' или ''против'' предлога.
Уставни суд доноси одлуке већином гласова свих судија, осим кад доноси одлуку да самостално покрене поступак за оцену уставности и законитости, када одлучује двотрећинском већином гласова свих судија.
Гласање о предлогу
Члан 59.
Ако је поднет предлог који се односи на решавање претходног питања, прво се гласа о том предлогу.
На седници се гласа само о предлогу судије известиоца.
Када се предлог судије известиоца не усвоји, приступа се изради новог реферата, односно одлуке.
Уставни суд, на образложен предлог судије известиоца, може одредити другог судију известиоца за израду реферата, односно одлуке из става 3. овог члана.
Неучествовање у гласању
Члан 60.
Судија је дужан да гласа о предлогу судије известиоца, осим у случају када је учествовао у припреми, односно доношењу општег или појединачног акта, односно у предузимању радње о којима се у поступку пред Уставним судом одлучује.
У случају постојања разлога става 1. овог члана, судија је дужан да пре одржавања седнице Уставног суда о томе писмено обавести председника Уставног суда.
О испуњености услова за неучествовање судије Уставног суда у гласању одлучује Уставни суд.
Издвојено мишљење
Члан 61.
Судија који се противи изреци, односно образложењу одлуке или решења Уставног суда, има право на издвојено мишљење.
Издвојено мишљење из става 1. овог члана судија је дужан да усмено најави на седници Уставног суда након доношења одлуке, односно решења.
Судија који је издвојио мишљење може да захтева да се то мишљење објави заједно са одлуком, односно решењем које се објављује.
Судија Уставног суда је дужан да, у року од седам дана од дана доношења одлуке, односно решења, достави председнику Уставног суда писмено образложење издвојеног мишљења.
До достављања писмено образложеног издвојеног мишљења или до истека рока из става 4. овог члана, одлука, односно решење се не отпрема на објављивање.
Ако издвојено мишљење није достављено председнику Уставног суда до истека рока из става 4. овог члана, одлука, односно решење отпрема се ради објављивања, а накнадно достављено издвојено мишљење прилаже се уставносудском предмету и чини његов саставни део.
Издвојено мишљење судије објављује се у збирци одлука Уставног суда у којој је објављена и одлука, односно решење поводом кога је мишљење издвојено.
Одредбе ст. 1. до 7. овог члана сходно се примењују и на заједничко издвојено мишљење више судија.
Одржавање реда на седници
Члан 62.
Председник Уставног суда стара се о одржавању реда на седници и може да упозори, изрекне опомену и са расправе удаљи лице које ремети рад седнице.
Председник Уставног суда овлашћен је да привремено прекине или одложи седницу ако оцени да је угрожен несметан ток седнице.
Записник са седнице
Члан 63.
Записник са седнице Уставног суда садржи нарочито: датум одржавања седнице; имена присутних и одсутних судија Уставног суда и других лица која присуствују седници; предмет одлучивања, односно разматрања; изреку одлуке и решења, односно закључак Уставног суда; по потреби кратак преглед расправе о предмету одлучивања; резултат гласања. Када је одлука Уставног суда донета већином гласова, у записник се уноси и име и презиме судије са назнаком да ли је гласао „за” или „против”, односно издвојио мишљење, као и име и презиме судије који није учествовао у гласању.
Нацрт записника припрема секретар Уставног суда.
Записник са седнице усваја се, по правилу, на наредној седници Уставног суда, а потписују га председник и секретар Уставног суда.
О предмету о коме је одлучено на седници Уставног суда, обрађивач саставља извод из записника који потписују председник Уставног суда и обрађивач. Извод из записника се улаже у предмет.
Снимање седнице
Члан 64.
Ток седнице тонски се снима или записује на други одговарајући начин.
Тонски снимак, односно запис, чини саставни део записника.
4) Седница о већању и гласању после одржане јавне расправе
Ток седнице
Члан 65.
У предметима у којима је одржана јавна расправа, по њеном закључењу, Уставни суд одлучује на седници о већању и гласању.
За седницу о већању и гласању судија известилац припрема реферат са предлогом одлуке, уз који се прилаже записник са јавне расправе.
На седници о већању и гласању судија известилац излаже правно и чињенично стање у предмету и даје предлог одлуке.
После већања, Уставни суд доноси одлуку гласањем, на начин одређен чланом 58. овог пословника.
Судија Уставног суда који је спречен да учествује у већању и гласању може о предмету или питању о којем се одлучује дати писмено мишљење које ће бити прочитано на седници у току већања.
Седници о већању и гласању присуствују и секретар Уставног суда и обрађивач предмета.
Одредбе овог пословника које се односе на редовну седницу Уставног суда сходно се примењују и на седницу о већању и гласању.
3. Посебне одредбе о појединим поступцима
а) Поступак за оцењивање уставности или законитости општих аката
Покретање поступка
Члан 66.
Поступак за оцењивање уставности или законитости општег акта покреће се предлогом овлашћеног предлагача или решењем о покретању поступка.
Уставни суд може покренути поступак за оцењивање уставности и законитости на писмени захтев председника, радног тела или судије Уставног суда.
Захтев из става 2. овог члана садржи елементе прописане Законом.
Обустава извршења појединачног акта или радње
Члан 67.
У случају када се поступак покреће предлогом, Уставни суд ће о захтеву за обуставу извршења појединачног акта или радње која је предузета на основу општег акта чија се уставност или законитост оцењује, по правилу, одлучити у року од 90 дана од дана пријема захтева.
Утицај новог акта на ток поступка
Члан 68.
Ако доносилац оспореног акта у току поступка донесе акт којим се мења или ставља ван снаге акт оспорен пред Уставним судом, Суд ће затражити од овлашћеног предлагача, односно подносиоца иницијативе да се у одређеном року изјасни да ли остаје при предлогу, односно иницијативи.
Ако се подносилац изјасни да предлог повлачи, односно да одустаје од иницијативе или се не изјасни у одрeђеном року, Уставни суд ће окончати поступак, уколико није нашао основа да сам настави поступак.
Оцена уставности међународних уговора
Члан 69.
На поступак оцењивања сагласности међународних уговора са Уставом сходно се примењују одредбе поступка за оцењивање уставности закона утврђене Законом и овим пословником.
б) Поступак за оцену уставности закона пре његовог проглашења
Обавештавање председника Републике
Члан 70.
Председник Уставног суда без одлагања обавештава председника Републике о томе да је покренут поступак за оцену уставности закона пре његовог проглашења.
в) Поступак одлучивања о одлагању ступања на снагу одлуке органа аутономне покрајине
Предлог за одлагање ступања на снагу одлуке органа аутономне покрајине
Члан 71.
О предлогу Владе да се одложи ступање на снагу одлуке органа аутономне покрајине, Уставни суд одлучује у року од 45 дана од дана пријема предлога.
Ако Уставни суд донесе решење да се одложи ступање на снагу оспорене одлуке органа аутономне покрајине, одлуку о оцени уставности и законитости оспорене одлуке Уставни суд доноси, по правилу, у року од 60 дана од дана доношења решења.
г) Поступак по уставној жалби
Испитивање процесних претпоставки
Члан 72.
Судија известилац утврђује да ли су испуњене процесне претпоставке за поступање Уставног суда по уставној жалби.
Ако не постоје процесне претпоставке за поступање по уставној жалби, судија известилац припрема предлог решења о одбацивању уставне жалбе и доставља га председнику Уставног суда ради заказивања седнице.
Судија известилац може одлучити да се уставна жалба достави на одговор државном органу, односно организацији којој су поверена јавна овлашћења, против чијег појединачног акта или радње је жалба изјављена и одредити рок за достављање одговора, списа предмета, других доказа и обавештења неопходних за одлучивање.
Ако су испуњене процесне претпоставке за вођење поступка по уставној жалби, судија известилац припрема предлог одлуке који се доставља председнику одговарајућег одбора за уставне жалбе (у даљем тексту: одбор).
Разматрање уставне жалбе на одбору
Члан 73.
Одбор може од судије известиоца затражити да прибави додатне податке и обавештења од значаја за одлучивање о уставној жалби.
Кад одбор оцени да је у предмету потпуно разјашњено уставноправно питање, даје писмено мишљење о предлогу одлуке.
Предлог одлуке са мишљењем одбора доставља се председнику Уставног суда ради одлучивања на седници Уставног суда.
Одлагање извршења појединачног акта или радње
Члан 74.
О предлогу подносиоца уставне жалбе за одлагање извршења појединачног акта или радње против кога је уставна жалба изјављена, Уставни суд ће, по правилу, одлучити у року од 90 дана од дана пријема предлога.
д) Поступак одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике
Седница за испитивање акта о покретању поступка
Члан 75.
Седница Уставног суда за утврђивање да ли је поступак за разрешење председника Републике покренут у складу са Уставом и законом одржаће се у року од седам дана од дана пријема акта Народне скупштине.
Позив за седницу из става 1. овог члана са одговарајућом документацијом доставља се судијама Уставног суда најкасније два дана пре одржавања седнице.
Ако Уставни суд утврди да поступак за разрешење председника Републике није покренут у складу са Уставом и законом, одбациће акт Народне скупштине о покретању поступка.
Ако Уставни суд утврди да је поступак за разрешење председника Републике покренут у складу са Уставом и законом, одредиће рок за давање одговора председника Републике на акт Народне скупштине.
Позив за седницу на којој се расправља о повреди Устава
Члан 76.
Позив за седницу на којој се расправља о повреди Устава од стране председника Републике, са одговарајућом документацијом, доставља се судијама Уставног суда, председнику Републике и председнику Народне скупштине, најкасније седам дана пре одржавања седнице Уставног суда.
У позиву из става 1. овог члана учесници у поступку ће се упозорити да ће се расправа одржати у њиховом одсуству, уколико расправи не приступе без оправданог разлога.
За седницу Уставног суда из става 1. овог члана судија известилац припрема реферат који се доставља судијама Уставног суда.
Ток расправе
Члан 77.
По отварању расправе и објављивању предмета расправљања, председник Уставног суда констатује да ли су позвана лица присутна, односно да ли су уредно позвана и да ли су оправдала изостанак.
У поступку одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике, Народну скупштину заступа председник Народне скупштине.
У расправи пред Уставним судом, председник Републике може имати пуномоћника.
У случају изостанка са расправе једног или оба учесника у поступку, Уставни суд ће одлучити да ли ће се расправа одржати или одложити.
По утврђивању услова за одржавање расправе, председник Уставног суда позива представника Народне скупштине да изложи разлоге за покретање поступка за одлучивање о повреди Устава од стране председника Републике, а затим позива председника Републике да се изјасни о изнетим разлозима.
Судије Уставног суда могу у току расправе, без изношења свог мишљења, постављати питања и тражити разјашњења од учесника у поступку и других позваних лица о уставноправном питању које је предмет расправе.
Ако у току расправе оцени да је потребно прибавити додатне податке од значаја за одлучивање у предмету, председник Уставног суда ће расправу одложити.
По окончању расправљања, председник Уставног суда позива представника Народне скупштине, а затим и председника Републике да дају завршну реч.
Снимање расправе
Члан 78.
Ток расправе тонски се снима или записује на други одговарајући начин.
Тонски снимак, односно запис, чини саставни део записника.
Седница о већању и гласању
Члан 79.
По закључењу расправе, Уставни суд одлучује на седници о већању и гласању.
На седницу из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе члана 65. овог пословника.
4. Акти Уставног суда
Облик и садржина одлуке и решења
Члан 80.
Одлука и решење Уставног суда садржи: увод, изреку и образложење.
Увод садржи назив Уставног суда, име председника, односно судије који је председавао седницом, имена судија Уставног суда који су учествовали у доношењу одлуке по азбучном реду презимена, уставни основ за доношење одлуке, датум одржавања седнице Уставног суда и друге податке зависно од врсте поступка, односно предмета спора.
Изрека садржи одлуку Уставног суда, назив оспореног акта и доносиоца акта, датум доношења и податке о објављивању акта, као и друге податке у зависности од врсте поступка и предмета спора.
Образложење садржи захтев и наводе из поднеска којим је, или на основу кога је покренут поступак, наводе из одговора доносиоца оспореног акта, одредбе оспореног акта, правне прописе на којима се заснива одлука Уставног суда, разлоге за одлуку садржану у изреци, као и друге елементе зависно од предмета спора и врсте одлуке.
Делимична одлука
Члан 81.
Уставни суд може донети делимичну одлуку, зависно од околности утврђених током поступка.
Закључак
Члан 82.
Уставни суд закључком:
1. одбацује предлог или други захтев којим се покреће поступак, изузев уставне жалбе, односно иницијативу, због ненадлежности;
2. одбацује предлог, односно иницијативу који нису поднети у року из члана 168. став 5. Устава;
3. одбацује жалбу судије, јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца, ако није поднета у року из члана 99. став 1. Закона;
4. одбацује предлог или други захтев којим се покреће поступак, изузев уставне жалбе, односно иницијативу, који су неразумљиви или непотпуни;
5. одбацује предлог, односно иницијативу за оцену уставности и законитости општег акта који није донет;
6. одбацује предлог, односно иницијативу за оцену уставности и законитости општег акта чији је доносилац правно престао да постоји;
7. одбацује акт Народне скупштине о покретању поступка за разрешење председника Републике;
8. окончава поступак када је повучен предлог за оцењивање уставности и законитости, односно када иницијатор одустане од иницијативе;
9. одлучује о давању мишљења, предлога или обавештења Народној скупштини;
10. одлучује о достављању на одговор предлога и решења о покретању поступка за оцену уставности закона, односно уставности или законитости другог акта, као и о достављању иницијативе на мишљење.
Уставни суд доноси закључке и у другим случајевима када по одредбама Закона и овог пословника не одлучује одлуком, односно решењем.
Облик и садржина закључка
Члан 83.
На облик и садржину закључка сходно се примењују одредбе члана 80. овог пословника.
Изузетно од одредбе става 1. овог члана, у случајевима из члана 82. став 1. тач. 9. и 10. овог пословника, закључак се отправља у облику писма које садржи обавештење о донетом закључку.
Одлучивање о различитим захтевима једним актом
Члан 84.
Кад Уставни суд у предмету одлучује истовремено о различитим захтевима о којима се у смислу чл. 45, 46. и 48. Закона одлучује различитим врстама аката, Суд ће одлучити једним актом и донети одлуку, односно решење.
5. Израда и достављање аката Уставног суда
Утврђивање коначног текста акта
Члан 85.
Редакциона комисија Уставног суда утврђује коначан текст одлуке и решења Уставног суда.
Нацрт акта који су припремили судија известилац и обрађивач предмета, доставља се Редакционој комисији најкасније у року од 15 дана од дана одржавања седнице на којој је одлучено о предмету.
Председник Редакционе комисије потписом потврђује коначан текст одлуке и решења утврђеног на седници Редакционе комисије и доставља га на потпис председнику Уставног суда.
Судија известилац потписом потврђује коначан текст закључка.
Потписивање изворника акта
Члан 86.
Изворник одлуке, решења и закључка Уставног суда потписује председник Уставног суда.
Достављање акта
Члан 87.
Учесницима у поступку доставља се писмени отправак одлуке, решења и закључка, који оверава обрађивач предмета, односно овлашћени државни службеник, по правилу, у року од 30 дана од дана доношења.
Ако се одлука, решење, односно закључак Уставног суда из било ког разлога не може доставити учесницима у поступку, достављање се врши њиховим истицањем на огласној табли Суда.
У случају из става 2. овог члана достављање се сматра извршеним осмог дана од дана истицања одлуке, решења или закључка на огласној табли Суда.
Ако се одлука или решење Уставног суда, које је објављено у службеном гласилу из било ког разлога не може доставити учесницима у поступку, достављање се сматра извршеним даном објављивања.
Објављивање акта
Члан 88.
Одлука и решење за које Уставни суд одреди да се објављује, доставља се ради објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије” и у другом службеном гласилу у коме је објављен акт о којем је Суд одлучивао, по правилу, у року од 30 дана од дана одлучивања.
Скраћивање имена и назива
Члан 89.
Лично име физичког лица и други подаци о личности наведени у изворнику одлуке и решења Уставног суда, пре објављивања у службеном гласилу или објављивања на други одговарајући начин, по правилу се скраћују и означавају почетним словима личног имена.
Исправка акта
Члан 90.
Када текст одлуке или решења објављен у службеном гласилу није сагласан са изворником, исправку даје секретар Уставног суда.
Исправка из става 1. овог члана доставља се и објављује на исти начин као и акт који се исправља.
6. Преиспитивање донетог акта и правног става
Захтев за преиспитивање донетог акта
Члан 91.
Уставни суд, на образложени писмени захтев председника, судије или радног тела Уставног суда, ставиће на дневни ред седнице Суда захтев за преиспитивање донете одлуке, решења или закључка док не буде отправљен из Суда.
О потреби преиспитивања акта из става 1. овог члана води се посебна расправа.
Захтев за преиспитивање раније заузетог става
Члан 92.
Уставни суд, на образложени писмени захтев председника, судије или радног тела Уставног суда, ставиће на дневни ред седнице Суда захтев за преиспитивање раније заузетог става Суда.
О захтеву из става 1. овог члана, мишљење даје надлежно радно тело Уставног суда.
О потреби преиспитивања раније заузетог става Уставног суда, на седници Суда води се посебна расправа, уз изношење разлога за промену става.
Ако се утврди да став Уставног суда изражен у предлогу одлуке одступа од раније заузетог става о истоветном питању, доношење одлуке ће се одложити ради одлучивања о потреби преиспитивања раније заузетог става.
Објављивање промене става
Члан 93.
Промена става Уставног суда констатује се у записнику са редовне седнице Суда.
Промена става Уставног суда и разлог за промену става наводи се у првој одлуци, односно решењу Суда у коме је одлучено у складу са новим ставом.
7. Извршење аката Уставног суда
Обавештење о одређивању начина извршења
Члан 94.
Уставни суд обавештава подносиоца захтева за извршење одлуке Уставног суда о садржини решења Суда којим је одређен начин извршења те одлуке.
VI ЈАВНОСТ РАДА УСТАВНОГ СУДА
Остваривање јавности рада
Члан 95.
Јавност рада Уставног суда остварује се нарочито:
- присуством представника штампе и других средстава јавног информисања расправама на редовној седници Суда, као и јавним расправама у Суду;
- објављивањем одлука Суда у службеним гласилима;
- достављањем службених обавештења средствима јавног информисања;
- одржавањем конференција за штампу;
- објављивањем на интернет страници Суда дневног реда и времена одржавања редовне седнице Суда и јавне расправе, одлука и уставносудске праксе, као и важнијих података везаних за рад Суда,;
- издавањем збирки одлука Суда.
Присуство представника средстава јавног информисања
Члан 96.
Представницима средстава јавног информисања који присуствују редовној седници Уставног суда, као и јавним расправама у Суду, акредитиве даје секретар Суда.
Акредитовани представници средстава јавног информисања обавештавају се преко интернет странице Уставног суда или на други начин, о месту, времену и дневном реду редовне седнице Суда и јавне расправе.
Чување тајности личних података
Члан 97.
Акредитовани новинари који присуствују седници Уставног суда на којој се расправља о уставној жалби потписују изјаву о чувању тајности податка о личности подосиоца уставне жалбе и других учесника у поступку.
Конференција за штампу
Члан 98.
Уставни суд одржава конференцију за штампу са представницима средстава јавног информисања поводом годишњег прегледа рада Суда, као и у другим случајевима када оцени да се ради о питањима од интереса за јавност.
Конференцију из става 1. овог члана сазива и води председник Уставног суда, односно други судија кога председник Суда одреди.
Саопштење за јавност
Члан 99.
О одлукама Уставног суда које имају шири друштвени и правни значај, Суд даје саопштења за јавност.
Објављивање одговора или исправке информације
Члан 100.
У случају да је информација о одлуци, односно раду Уставног суда неистинито, непотпуно или нетачно пренета, Суд може захтевати, у складу са законом, да се објави одговор или исправка.
Забрана јавног изјашњавања о предмету спора
Члан 101.
Судије и запослени у Стручној служби Уставног суда не могу јавно износити своје мишљење о питањима о којима Уставни Суд може одлучивати или је одлучивао.
VII ПРОГРАМ, ПЛАН И ПРЕГЛЕД РАДА УСТАВНОГ СУДА
Програм и план рада
Члан 102.
Уставни суд доноси годишњи програм рада.
На основу годишњег програма рада, Суд доноси тромесечне планове рада и прати њихово извршење.
Остваривање програма и планова рада Уставни суд оцењује најмање једном тромесечно.
Годишњи преглед рада
Члан 103.
Уставни суд, по истеку календарске године, разматра годишњи преглед рада Суда.
Поступање са поднесцима за које Уставни суд није надлежан
Члан 104.
Уставни суд не одлучује о представкама којима се траже правни савети и мишљења о појединим питањима, помоћ у остваривању права и интереса, изјављују притужбе на рад државних и других органа и организација, као и о другим представкама којима се захтева поступање Суда по питањима која нису у његовој надлежности, о чему секретар Уставног суда писмено обавештава подносиоца представке.
Правила унутрашњег реда
Члан 105.
Правила о унутрашњем реду у Уставном суду уређују се актом Уставног суда.
Пријем странака
Члан 106.
Пријем странака у Уставном суду уређује се актом Уставног суда.
Радно време
Члан 107.
Радно време одређује се одлуком Уставног суда.
Састанци и саветовања
Члан 108.
Уставни суд може да организује састанке и саветовања о питањима од интереса за остваривање уставности и законитости и за рад Уставног суда.
Давање стручног мишљења
Члан 109.
Лицу које на захтев Уставног суда у току поступка даје стручно мишљење, може се одредити накнада трошкова и накнада за учешће у поступку, у складу са актом Уставног суда.
Поступак измене и допуне Пословника
Члан 110.
Предлог за изме |
