Надлежност Уставног суда

Надлежност Уставног суда утврђена је методом енумерације одредбама члана 167. Устава Републике Србије. Поред тога, надлежност Уставног суда одређена је и другим одредбама Устава садржаним у члановима: 44, 55, 101, 118, 148, 155, 161, 169, 170, 186, 187. и 193.

1. сагласности закона и других општих аката са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима,


2. сагласности потврђених међународних уговора са Уставом,


3. сагласности других општих аката са законом,


4. сагласности статута и општих аката аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе са Уставом и законом,


5. сагласности општих аката организација којима су поверена јавна овлашћења, политичких странака, синдиката, удружења грађана и колективних уговора са Уставом и законом.

Уставни суд:

1. решава сукоб надлежности између судова и других државних органа,


2. решава сукоб надлежности између републичких органа и покрајинских органа или органа јединица локалне самоуправе,


3. решава сукоб надлежности између покрајинских органа и органа јединица локалне самоуправе,


4. решава сукоб надлежности између органа различитих аутономних покрајина или различитих јединица локалне самоуправе,


5. одлучује о изборним споровима за које законом није одређена надлежност судова,


6. врши и друге послове одређене Уставом и законом.

Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације или удружења грађана.

Уставни суд обавља и друге послове предвиђене Уставом.

б) Према другим уставним одредбама, Уставни суд одлучује о:

- забрани верске заједнице само ако њено деловање угрожава право на живот, право на психичко и физичко здравље, права деце, право на лични и породични интегритет, право на имовину, јавну безбедност и јавни ред или ако изазива и подстиче верску, националну или расну нетрпељивост (члан 44. став 3.);

- забрани верске заједнице само ако њено деловање угрожава право на живот, право на психичко и физичко здравље, права деце, право на лични и породични интегритет, право на имовину, јавну безбедност и јавни ред или ако изазива и подстиче верску, националну или расну нетрпељивост (члан 44. став 3.);

- забрани само оног  удружења чије је деловање усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње (члан 55. став 4.);

- жалби на одлуку донету у вези са потврђивањем мандата народних посланика (члан 101. став 5.);

- постојању повреде Устава у покренутом поступку за разрешење председника Републике (члан 118. став 3.);

- жалби против одлуке Високог савета судства о престанку судијске функције и жалби против одлуке Високог савета судства, у случајевима прописаним законом (члан 148. став 2. и члан 155.);

- жалби против одлуке о престанку функције јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца (члан 161. став 4.);

- уставности закона који је изгласан, а указом још није проглашен (члан 169. став 1.);

- уставној жалби изјављеној против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту (члан 170.);

- уставности или законитости одлуке аутономне покрајине, пре њеног ступања на снагу (члан 186.);

- жалби на појединачни акт или радњу државног органа или органа јединице локалне самоуправе којим се онемогућава вршење надлежности аутономне покрајине, односно надлежности локалне самоуправе (члан 187. став 1. и члан 193. став 1.).